Gabriela MISTRAL AUSENCIA ODSUTNOST

AUSENCIA
Se va de ti mi cuerpo gota a gota.
Se va mi cara en un óleo sordo;
se van mis manos en azogue suelto;
se van mis pies en dos tiempos de polvo.
Od tebe moje tijelo kap po kap odlazi,
moje lice odlazi u gluhome ulju;
moje ruke u rastopljenoj živi,
moje noge u dva prašnjava vremena.
¡Se te va todo, se nos va todo!
Sve odlazi od tebe, sve od nas odlazi.
Se va mi voz, que te hacía campana
cerrada a cuanto no somos nosotros.
Se van mis gestos, que se devanaban,
en lanzaderas, delante tus ojos.
Y se te va la mirada que entrega,
cuando te mira, el enebro y el olmo.
Odlazi moj glas koji se pretvarao
u zvono, gluho za svakog, osim za nas.
Odlaze moji pokreti što su se upredali
pred tvojim očima kao tkalački čunak.
Odlazi moj pogled, koji je nemoćan
kada te gleda, brijest i smreka.
Me voy de ti con tus mismos alientos:
como humedad de tu cuerpo evaporo.
Me voy de ti con vigilia y con sueño,
y en tu recuerdo más fiel ya me borro.
Y en tu memoria me vuelvo como esos
que no nacieron ni en llanos ni en sotos.
Odlazim od tebe sa samim tvojim dahom,
kao vlaga isparavam se iz svoga tijela.
Odlazim od tebe s budnošću i sa snom.
U tvom vjernom sjećanju već se brišem
i u tvojoj uspomeni već sam kao oni
što se ne rodiše u poljima i dubravama.
Sangre sería y me fuese en las palmas
de tu labor y en tu boca de mosto.
Tu entraña fuese y sería quemada
en marchas tuyas que nunca más oigo,
¡y en tu pasión que retumba en la noche,
como demencia de mares solos!
Da sam krv, kolala bih u dlanovima
tvog rada, u tvojim ustima od mošta.
Da sam tvoja utroba, izgorjela bih
u tvojim koracima, koje više ne čujem,
u tvojoj strasti, koja prolama noć
kao mahnitost osamljenog mora.
¡Se nos va todo, se nos va todo!
G
ODSUTNOST
abriela Mistral (7. april 1889. Vicuña, Čile - 10. januar 1957.
Hempstead N.Y., USA), pseudonim za Lucila Godoy Alcayaga, čileanska
pjesnikinja, predavač, ministar kulture i
diplomat, prva je latinoamerička žena dobitnik Nobelove nagrade za književnost
(1945.).
Imala je veoma značajnu ulogu u obrazovnom sistemu Meksika i Čilea, bila
aktivna u kulturnim komitetima Ujedinjenih naroda i čeleanski konzul u Los
Angelesu, Napulju, Madridu i Lisabonu.
Bila je počasni profesor na univerzitetima u Fiorentini i Gvatemali i počasni član
više kulturnih društava u Čileu, kao i u
USA, Španiji i Kubi. Predavala je špansku
književnost u USA na Columbia University, Middlebury College, Vassar College i University of Puerto Rico.
Njeni prvi tekstovi publikovani su u
novinama La Voz de Elqui i Diario Radical de Coquimbo 1905. Ljubavne poeme u zbirci Sonetos de la muerte (1914.),
učinile su je poznatom u Latinskoj Americi, ali njena prva značajna zbirka poezije Desolación (Očajanje) nije publikovana do 1922. Zbirka Ternura (Nježnost)
izlazi 1924. u kojoj dominiraju teme o dje-
Sve od nas odlazi, sve od nas odlazi.
Gabriela MISTRAL
(1889-1957)
tinjstvu. Slične teme u vezi materinstva
imaju važnu ulogu u zbirci Tala (1938.).
Njena kompletna poezija publikovana je
1958.
Centralne teme u njenoj poeziji su ljubav, materinstvo, neplodnost, priroda,
tuga i oporavak. Bolno osobno sjećanje
na samoubistvo voljenog Romelia Urete
1909. ostavilo je duboki trag u njenoj poeziji.
Nije se udavala i usvojila je jedno dijete koje je kasnije umrlo. Čežnja za materinstvom vidljiva je u njenim pjesmama i poemama o majkama. Uočljiva je i njena religioznost povezana sa franjevcima u poemama Motivos de San Francisco i Elogios de las cosas de la tierra, u kojima
kombinuje duhovno i materijalno.
U metafizičkim poemama Tala (1938.) i
Lagar (1954.) Gabriela Mistral izražava
da je život misteriozno hodočašće ka smrti, završno oslobađanje od svijeta. A pjesnik je medij svoga vremena. ”Što je tijelo
duši, to je umjetnik svom narodu”, napisala je jednom i te riječi su uklesane na
njenom grobu. (H. T.)